Pravna Regulativa - Multilateralna - Kompenzacija

Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije i preuzimanjem - ustupanjem duga, regulisano je:

- Pravilnikom o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije ("Sl. glasnik RS", 63/2003 - dalje: Pravilnik).

Prema odredbama člana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacijom) i na drugi način, u skladu sa zakonom.

Obaveze izmirene na način iz člana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu na kraju meseca.
Za izmirivanje obaveza na navedeni način, osim kompenzacijom, postoje određena ograničenja za pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ako imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke.
Pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad, i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.
Za obaveze koje se izmire suprotno odredbama člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu propisana je kazna za privredni prestup za pravna lica u iznosu od 300.000 do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 200.000 dinara (član 50. stav 1. tačka 5) i stav 2. Zakona o platnom prometu).
U istom iznosu i na isti način propisana je kazna za privredni prestup za banku i odgovorno lice u banci ako sredstva na računu pravnog lica i fizičkog lica koje obavlja delatnost koja su blokirana na osnovu naloga organizacije za prinudnu naplatu koristi za plaćanja dužnika ili za prinudnu naplatu po drugom osnovu, osim za izvršenje obaveze dužnika zbog koje su blokirana (član 51. Zakona o platnom prometu).
Prema odredbama člana 53. stav 1. tačka 5) Zakona o platnom prometu, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje obavlja delatnost ako izmiruje obaveze po osnovu asignacije i cesije a istovremeno ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke, osim za namene utvrđene u članu 46. stav 3. tog zakona.

Iz navedenih odredaba Zakona o platnom prometu, proizilazi da blokirano pravno lice i fizičko lice koje obavlja delatnost ne može da izmiruje obaveze putem asignacije i cesije ako je u tom obligacionom odnosu uputilac potraživanja, odnosno ustupilac potraživanja, jer je članom 46. navedenog zakona, ovim licima zabranjeno da ispostavljaju obračunski nalog ako imaju blokirana sredstva na računu po nalogu organizacije za prinudnu naplatu.

Pozitivni zakonski propisi u Republici Srbiji, predvidjaju tri vrste kompenzacija, kao alternativni načina izmirivanja preuzetih obaveza, prvenstveno privrednih subjekata:

1. Zakonska kompenzacija, koja se propisuje posebnim zakonom kada postoji opšta nelikvidnost privrede, zakonska kompenzacija ima ograničeno vreme primene, obavezna je za sve privredne subjekte i po svojoj prirodi je multilaterarna.
2. Sudska kompenzacija, koja se sprovodi u toku sudskog postupka pokrenutog radi naplate odredjenog potraživanja, a na inicijativu dužnika isticanjem kompenzacionog prigovora. Ova vrsta kompenzacije po svojoj prirodi je uglavnom bilatelarna, ali može biti i multilateralna ukoliko na strani tužioca ili tuženog postoji više lica ili subjekata.
3. Ugovorna kompenzacija, sprovodi se dobrovoljno na osnovu saglasnosti volje dva ili više subjekata i može biti bilaterarna ili multilaterarna. Mogućnost ugovaranja kompenzacije regulisana je odredbama Zakona o obligacionim odnosima, u Odeljku
3-Ostali načini prestanka obaveza, Odsek 1-Prebijanje (kompenzacija), od člana 336 zaključno sa članom 343 zakona.
Svaka od navedenih vrsta kompenzacija može posebno biti potpuna ili delimična.
Po članu 67-69 i 336-340 Zakona o obligacionim odnosima Ugovor o kompenzaciji je neformalan što znači da za njegovo zaključivanje nije obavezna pismena forma, već se može zaključiti i usmeno. Zakon predvidja kao obavezan uslov za kompenzaciju:
- da oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari
- da su oba potraživanja dospela
- da je jedna strana inicira prebijanje tj. da je izjavila drugoj strani da vrši prebijanja (kompenzaciju)
Prema članu 26 istog zakona usmeni ugovor smatra se zaključenim kada su se strane saglasile o bitnim elementima ugovora sto se dokazuje prihvatanjem ponude ili drugim radnjama koje nesumnjivo ukazuju da je ponudjeni pristao na ponudu ( konkludentnim radnjama).
Ponuda za zaključenje ugovora može biti odredjena i upućena tačno odredjenom licu, a može u smislu čl. 66 zakona biti i opšta ponuda upućena neodredjenom broju lica.
Zakonom o obligacionim odnosima. Svaki član samostalno bira-odredjuje obavezu koju želi da izmiri kompenzacijom i dobrovoljno je prijavljuje u sistem.

Sudska praksa
Kompenzacija nastaje po samom zakonu nakon što jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje, pa okolnost da kompenzacija nije obostrano potpisana, odnosno da kompenzacija nije bila sprovedene u poslovnoj dokumentaciji nema značaja na zaključak o gašenju obaveza.(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev 465/98 od 24.11.1999godine)
Prebijanjem se automatski gase i sporedna potraživanja (jemstvo, zaloga, kapara itd.) izuzev dospele kamate. Prema sudskoj praksi u slučaju prestanka glavne obaveze zatezna kamata kao sporedno potraživanje prestaje dalje teći, gasi se za ubuduće, ali ona koja je već nastala i dospela ne može se automatski ugasiti već postaje samostalno potraživanje koje se može utužiti. Pravo na kamatu ne može prestati samo zbog toga što je glavni dug plaćen i ugašen prebijanjem.( Presuda Višeg trgovinskog suda Pž 7177/02 od 25.02.2003.godine , Presuda Višerg privrednog suda u Beogradu Pž. 2350/01 od 04.07.2001.godine I presuda Višeg privrednog suda u Beogradu PŽ 5922/99 od 27.01.2000.godine).
Kompenzacija, kao oblik plaćanja dozvoljena je i regulisana i odredbom člana 46 Zakona o platnom prometu.
Ovaj zakon ograničava mogućnost kompenzacije kao alternativnog oblika plaćanja obaveza samo na privredne subjekta (pravna ili fizička lica koja obavljaju delatnost) i samo na novčane obaveze.
Shodno članu 46 stav 2 zakona, kompenzacije se mogu ugovarati i sprovoditi, kao oblik plaćanja bez obzira na eventualnu blokadu poslovnog računa bilo kog ugovarača ( za razliku od ugovaranja cesije ili asignacije).
Odluka o obliku, sadržini i načinu korišććenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa ( Sl. Glasnik RS broj 57/04 I 82/04) u tački 5 Odluke propisuje način sprovodjenja plaćanja na poslovnom računu Ugovarača. Odlukom je predvidjeno da po osnovu izmirivanja medjusobnih novčanih obaveza (kompenzacija, asignacija, cesija) pravna lica i preduzetnici popunjavaju nalog za prenos u korist i na teret svog poslovnog računa. Učesnici u kompenzaciji nisu dužni da poslovnoj banci dostave ugovor o kompenzaciji na osnovu koga puštaju nalog za prenos, i izvršenje naloga banka sprovodi bez obzira da li je poslovni račun bilo kog učesnika u kompenzaciji blokiran ili ne.
Ukoliko iznosi u nalogu nisu jednake visine, prilikom prebijanja zatvara se manji iznos potraživanja odnosno obaveze.
Obaveštenje o rezultatima kompenzacije ima pravnu snagu prihvatanja opšte ponude od strane odredjenog lica, čime se dodatno konkretizuju elementi Ugovora tj. ponuda u smislu ugovornih strana, iznosa, vremena prebijanja obaveza i slično.
Sačinjavanje i sprovodjenje naloga za prenos sredstava ima snagu konkludentne radnje kojom se potvrdjuje i izvršava- sprovodi saglasnost volje ugovornih strana.

Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji :
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava.
Odgovornost za sastavljanje računovodstvenih isprava član 10.
Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisanom ili elektronskom obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu.
U konkretnom slučaju verodostojna isprava za evidentiranje poslovne promene je Izjava za učešće u multilaterlnoj kompenzaciji, kao iniciranje kompenzacije prema neodredjenom broju lica, zajedno sa obaveštenjem o rezultatu kompenzacije, kao prihvatanje ponude ( I konkretizacija same kompenzacione izjave) od strane učesnika sa kojim član ima uzajamno dospele, nesporne i novčane obaveze.
Da bi računovodstvena isprava bila POTPUNA u skladu sa zakonom , mora da sadrži:
- Ugovor o članstvu u multilaterarlnoj kompenzaciji.
- Nalog za prenos sredstava u korist i na teret računa, kao radnja kojom se sprovodi saglasnost volje dve ugovorne strane koje su zaključile usmeni ugovor o kompenzaciji.
Da bi računovodstvena isprava bila ISTINITA, mora postojati u prilogu dokaz da se radi o medjusobnim novčanim potraživanjima ( fakture), da su ista nesporna i dospela, a što bi se moglo potvrditi obrascem IOS-a, zapisnikom o sravnjenju i sl.
Da bi računovodstvena isprava bila RAČUNSKI TAČNA i da prikazuje poslovnu promenu, mora sadržati iznos prebijenih potraživanja i datum prebijanja.