[ Registrujte se ]
  Korisničko Ime Lozinka  
 
  Zaboravili ste lozinku? Javite prijatalju da postojimo!
   
DeoPosla.com
 
Početna
 
O Projektu UputstvoPrijavaCenovnik
 
O KompenzacijiO AsignacijiO Cesiji Pravna Regulativa
 
Aktuelnosti - Press Reči velikih Menadžera Trezor ideja
 
O Nama misija/vizijaKontakt
www.mariogalvano.com
www.unomartin.rs
http://www.alpexquick.com
www.igm-trudbenik.co.rs
www.autocacakkomerc.co.rs
www.keram-ital.rs/
 
 
O KOMPENZACIJI pdf/ugovor_kompenzacija.pdf UGOVOR O KOMPENZACIJI
   



 
 
Najbitnije je poznavati širok krug ljudi i pokriti poslovanje papirima.

Rabat

U kompenzaciji je normalno da roba bude pet do 10 odsto jeftinija od cene koja bi se postigla direktnom kupovinom robe. "To praktčno znači da ću dobiti prozore na kompenzaciju za sto hiljada dinara, koliko i koštaju, ali ču ih dalje prodati za 95.000 da bi moj prijatel,j koji gradi kuću imao razlog da uzima prozore od mene. Odričem se dela marže jer hoću više da radim, prihvatam nižu cenu u daljoj prodaji za više posla".

Alternativa novcu ili novac alternativa robi/usluzi?
Kompenzacija u najširem značenju podrazumeva izravnanje međusobnih potraživanja. Ekonomski teoretičari razlikuju robnu kompenzaciju, kao i kompenzaciju potraživanja, cena i kompenzaciju za uvoz. Robna kompenzacija, odnosno razmena "roba za robu", kada se umesto plaćanja za nabavljenu robu isporučuje neki drugi proizvod, smatra se za najrestriktivniji i najprimitivniji oblik razmene. Ovdašnji zakoni kompenzaciju prepoznaju samo kao alternativni način izmirivanja preuzetih obaveza među preduzećima. Prema Zakonu o obligacionim odnosima ugovor o kompenzaciji je neformalan i može se zaključiti usmeno, a glavni preduslovi za zakonsku proceduru su da oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari, da su oba potraživanja dospela i da je jedna strana inicirala prebijanje, odnosno kompenzaciju. Prebijanjem se automatski gase i sporedna potraživanja (jemstvo, zaloga, kapara itd.) izuzev dospele kamate. Prebijanje se neće izvršiti samo po sebi ili samo za sebe, čak ni kad se ispune svi zakonom propisani uslovi za prebijanje, jer ne nastaje po sili zakona.U svakom slučaju, kad postoji obostrani dobar interes, nije uopšte problematično napraviti dobar kompenzacioni aranžman.

Dugovanje
U situacijama kada neko mora da se "izvuče" iz velikih dugovanja, međutim, kroz kompenzaciju mora da da nešto više robe nego što je vrednost dugovanja, kako bi lakše zatvorio dugovanje robom kojom raspolaže. U svakom slučaju, nepisano pravilo svake kompenzacije jeste da mora postojati prostor za spuštanje ili dizanje cene od oko 10 odsto prave vrednosti. Ukoliko neko samo želi da poveća obim prometa i iskoristi neku zgodnu priliku, onda se roba i usluge kompenzuju u odnosu jedan prema jedan, odnosno ne mora biti nikakvog posebnog popusta, ali firme mogu daljom prodajom kompenzovane robe ostvariti zaradu i rast prometa.

Poslovni odnosi među partnerima
Kada se ulazi u kompenzacioni posao s nekom robom, mora se voditi računa i o tome da se tržište ne uruši, jer se tako kvare poslovni odnosi među partnerima na dug rok. Dešava se, na primer, da neko prihvati robu od proizvođača kao kompenzaciju, koju sam proizvođač inače prodaje u veleprodajama po 100 dinara, a zatim je ponudi veletrgovcima po ceni od 90 dinara, ne bi li je što pre prodao. Veletrgovini, naravno, odgovara ta cena, ali tako se ipak kvare odnosi proizvođača i trgovaca, koji se pitaju zašto bi i dalje kupovali vodu za 100 dinara, kad su videli da mogu da je kupe i za 90 dinara. Konačno, da bi se zaštitile sve strane u kompenzaciji poželjno je napraviti ugovor o poslovanju.

Jako je bitno ne zaletati se u poslove. Kad je nešto na prvi pogled jako povoljno, uvek se zapitajte zašto je to tako. Vrlo je moguće da firma koja nudi takvu robu ili ima problem, jer joj je novac jako potreban, ili sa robom nešto nije u redu. Osim toga, bitno je da sve poslove prati uredna dokumentacija, a po svaku cenu treba izbeći poslovanje po sistemu "daj mi robu danas, a sutra ću potpisati papire", što je, inače, zakonski prekršaj.

 
 



IZMIRIVANJE OBAVEZA KOMPENZACIJOM


Najrasprostranjeniji oblik izmirivanja obaveza sa stanovišta Zakona je kompenzacija. Zakona je uređeno koja se potraživanja mogu prebiti (kompenzacijom), kao i uslovi i način na koji se to vrši.

Kada dužnik postane poverilac svoga poverioca i kada na taj način, između dva lica, postoje istovremeno uzajamna potraživanja, ona se mogu ugasiti tako što će se kompenzirati, prebiti jedno za drugo.

Tako mogu da prestanu oba potraživanja, ako su iste visine a, ako nisu, manje potraživanje će prestati, dok će se veće kompenzovati do iznosa manjeg, a razlika se izmiruje putem plaćanja.
Kao način gašenja uzajamnih potraživanja poslovnih partnera, kompenzacija je nezamenljiv instrument u plaćanju. S obzirom na to da se kompenzacijom najčešće gase uzajamna novčana potraživanja, ona predstavlja efikasan način ubrzanja platnog prometa i sredstvo regulisanja novčanih obaveza bez upotrebe gotovog novca.

OSNOVNE PRETPOSTAVKE ZA SPROVOĐENJE KOMPENZACIJE:

• moraju da postoje najmanje dva subjekta;
• dužnik može podmiriti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što on potražuje od njega - ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i istog kvaliteta i ako su oba dospela za plaćanje;
• prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da obavlja kompenzaciju. Posle date izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to;
• dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem ako ono još nije bilo zastarelo u trenutku kada su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje se ne može sprovesti ako je dužnik zastarelog potraživanja podneo prigovor zastarelosti;
• dužnik ne može vršiti prebijanje ako je njegovo potraživanje dospelo posle stupanja zabrane na poveriočevo potraživanje prema njemu.

Zakonom nije propisana forma izjave. Bitno je da je data radi prebijanja, u pisanom obliku.
U zavisnosti od broja učesnika u kompenzaciji, razlikujemo bilateralnu kompenzaciju i multilateralnu kompenzaciju.

Bilateralna kompenzacija podrazumeva učešće dva pravna lica u postupku izmirivanja obaveza. U tom slučaju jedno pravno lice ima istovremeno i obaveze i potraživanja prema drugom pravnom licu.

Multilateralna kompenzacija podrazumeva učešće dva i više pravnih lica u postupku izmirivanja obaveza, tj. kada jedno pravno lice duguje drugom pravnom licu, drugo pravno lice duguje trećem pravnom licu, a treće pravno lice duguje prvom pravnom licu. U takvoj kompenzaciji može biti neograničen broj učesnika, ali poslednji učesnik u kompenzaciji mora biti u dužničko-poverilačkom odnosu sa prvim pravnim licem u nizu kompenzacije.

Postupak za sprovođenje kompenzacije Prebijanje obaveza i potraživanja nastaje kad se steknu uslovi za to i kad jedna strana da izjavu drugoj strani da vrši prebijanje.

Izjava o kompenzaciji predstavlja knjigovodstvenu ispravu da je obaveza prema dužniku izvršena, odnosno da je potraživanje od poverioca naplaćeno i istovremeno dokument na osnovu kojeg se sprovodi knjiženje i kod dužnika i kod poverioca.

Obaveze izmirene po osnovu kompenzacije, cesije, asignacije i dr., evidentiraju se preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu, krajem meseca, nalogom za prenos (nalog za obračun), koji predstavlja verodostojnu knjigovodstvenu ispravu da je obaveza izmirena, odnosno potraživanje naplaćeno. Banka izvršava naloge za obračun po osnovu kompenzacije bez obzira da li se odnose na bilateralnu kompenzaciju ili na izmirenje međusobnih obaveza i potraživanja putem multilateralne kompenzacije. To znači da i multilateralna kompenzacija može da se sprovodi na dobrovoljnoj osnovi.
Svaki učesnik u kompenzaciji ispostavlja nalog za obračun na teret i u korist svog računa i podnosi ga svojoj banci, odnosno banci kod koje ima otvoren račun. U prostoru - poziv na broj zaduženja - upisuje se broj računa klijenta prema kome se izmiruje obaveza. Šifra plaćanja je obračunska i obeležava se brojem 363. Naloge za kompenzaciju, banke primaju i izvršavaju bez obzira da li su računi učesnika u kompenzaciji blokirani. Nalozi za obračun za izvršenu kompenzaciju, saglasno odredbama Zakona o platnom prometu, mogu da se ispostavljaju od strane jednog učesnika u kompenzaciji na teret i u korist računa ostalih učesnika u kompenzaciji, pod uslovom da taj učesnik raspolaže ugovorenim ovlašćenjem za ispostavljanje tih naloga. Ugovoreno ovlašćenje o izdavanju naloga za obračun na teret i u korist računa ostalih učesnika u kompenzaciji daje se na osnovu člana 4. Zakona o platnom prometu. Ovo ovlašćenje može da bude dato u ugovoru, ili sporazumu o kompenzaciji ili drugom dokazu o zaključenoj kompenzaciji.

Učesnici u kompenzaciji

Propisano je da pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu izmirivati međusobne novčane obaveze putem asignacije, cesije ili preuzimanjem duga, odnosno kompenzacijom, a da novčane obaveze izmirene na taj način evidentiraju preko poslovnog računa najmanje jedanput mesečno. Navedenom odredbom je omogućeno svim imaocima računa kod banke da izvršavaju svoje novčane obaveze na jedan od načina propisanih članom 46. Zakona o platnom prometu.
Fizičko lice može da učestvuje u kompenzaciji sa pravnim licem, bez obzira što nema račun kod nosioca platnog prometa. Učesnik u platnom prometu koji ima račun kod nosioca platnog prometa i izvrši kompenzaciju sa fizičkim licem koje nema račun kod nosioca platnog prometa, podneće banci samo jedan nalog za obračun tj. nalog za obračun na teret i u korist svog računa. Prilikom prijema naloga za obračun kod pravnog lica, zaposleni u banci izvršiće uvid u ugovor, sporazum ili drugi dokaz o izvršenoj kompenzaciji, kojim se dokazuje da je jedan od učesnika u kompenzaciji fizičko lice.

Knjigovodstvene promene posle izvršene kompenzacije - KNJIŽANJE MULTILATERALNE KOMPENZACIJE

Pošto je potpisana izjava o kompenzaciji i banka izvršila naloge za obračun, u knjigovodstvu oba pravna lica se izvršavaju odgovarajuća knjiženja.


Kod pravnog lica "A"

1) 131 -

Roba u magacinu

15.000,00

 

 

433 - Dobavljači u zemlji - Pravno lice "B"

 

15.000,00

(faktura dobavljača br. 92/05 za kupljenu robu)

2) 202 -

Kupci - Pravno lice "B"

15.000,00

 

 

611 - Prihodi od prodaje usluga

 

15.000,00

(za ispostavljenu fakturu br. 708/05)

3) 433 -

Dobavljači - Pravno lice "B"

15.000,00

 

 

202 - Kupci - Pravno lice "B"

 

15.000,00

(za kompenzaciju po izjavi br. ...)

4) 241 -

Tekući (poslovni) račun

15.000,00

 

 

241 - Tekući (poslovni) račun

 

15.000,00

(nalog za obračun)

Kod pravnog lica "B"

1) 532 -

Troškovi usluga održavanja

15.000,00

 

 

433 - Dobavljači - Pravno lice "A"

 

15.000,00

(za dobijenu fakturu za usluge br. 708/05)

2) 202 -

Kupci - Pravno lice "A"

15.000,00

 

 

602 - Prihodi od prodaje robe

 

15.000,00

(za ispostavljenu fakturu br. 92/05)

3) 433 -

Dobavljači - Pravno lice "A"

15.000,00

 

 

202 - Kupci - Pravno lice "A"

 

15.000,00

(za kompenzaciju po izjavi br. ...)

4) 241 -

Tekući (poslovni) račun

15.000,00

 

 

241 - Tekući (poslovni) račun

 

15.000,00

(nalog za obračun)

 
Kompenzacija u slučaju privremene mere poreske uprave

Članom 87a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon i 63/2006 - ispr. dr. zakona - dalje: Zakon o poreskom postupku) propisana je privremena mera obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika, kojom se zabranjuje poreskom dužniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima izmiruje ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način. Ovo je posebna vrsta zabrane korišćenja kompenzacije u uslovima prinudne naplate, jer se radi o regulativi koja je uređena lex specialis, za razliku od odredbe člana 46. Zakona o platnom prometu, kojom je kompenzacija dopuštena iako dužnik ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke.Rešenje Poreske uprave o privremenoj meri se dostavlja nadležnoj organizaciji za prinudnu naplatu, koja je u obavezi da ga odmah dostavi banci kod koje dužnik ima otvoren tekući račun. Nadležnost banke utvrđuje se prema računu koji je naveden na rešenju o prinudnoj naplati.
Banka je dužna da po prijemu naloga za privremenu meru zabrane raspolaganja sredstvima od strane organizacije za prinudnu naplatu, odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski dužnik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom. Ova zabrana se jedino ne odnosi na plaćanja propisana članom 46. stav 3. Zakona o platnom prometu (isplata zarada i naknada troškova i dr.).Privremena mera zabrane traje do naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava dužnika, radi čijeg obezbeđenja naplate je i ustanovljena, i u tom vremenu preko računa kod banke nije moguće izvršiti naloge za obračun po osnovu kompenzacije.

Izmirivanje poreske obaveze putem kompenzacije

Prema odredbama člana 19. stav 2. Zakona o poreskom postupku, poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika. Članom 23. istog zakona, propisano je da poreska obaveza prestaje naplatom poreza (plaćanjem, kompenzacijom ili davanjem umesto plaćanja), zastarelošću poreza, otpisom poreza i na drugi zakonom propisani način.
Iz navedenih odredaba Zakona o poreskom postupku proizilazi da poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik i na drugi način u skladu sa zakonom (kompenzacijom). S obzirom na to da je Pravilnik donet na osnovu Zakona o poreskom postupku, putem kompenzacije se mogu izmiriti određene poreske obaveze na način propisan navedenim pravilnikom.

Poreski dužnik koji istovremeno ima potraživanja od budžeta Republike Srbije može putem kompenzacije u tekućoj godini da izmiri poreske obaveze koje su dospele do 31. decembra prethodne godine.

U ovim slučaju radi se o bilateralnoj kompenzaciji (između poreskog obveznika i budžeta Republike Srbije). Predmet kompenzacije mogu biti javni prihodi koji u celini pripadaju budžetu Republike Srbije ili javni prihodi koji se dele između Republike Srbije u autonomne i lokalne samouprave.

Predmet kompenzacije ne mogu da budu doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, javni prihodi koji u celini pripadaju pokrajini, gradu ili opštini, kao i porez na zarade.
 



 
 
Copyright © Kompenzacija.DeoPosla.com - 2008.
Mob Tel: +381 61 16 555 61