[ Registrujte se ]
  Korisničko Ime Lozinka  
 
  Zaboravili ste lozinku? Javite prijatalju da postojimo!
   
DeoPosla.com
 
Početna
 
O Projektu UputstvoPrijavaCenovnik
 
O KompenzacijiO AsignacijiO Cesiji Pravna Regulativa
 
Aktuelnosti - Press Reči velikih Menadžera Trezor ideja
 
O Nama misija/vizijaKontakt
 

www.mariogalvano.com
www.unomartin.rs
http://www.alpexquick.com
www.igm-trudbenik.co.rs
www.autocacakkomerc.co.rs
www.keram-ital.rs/
 
  AKTUELNOSTI - PRESS  
 

EMportal utorak, 10. mart 2009.  izvor

Prebijanje dugova rešenje za nelikvidnost

Model po kom će se sprovoditi multilateralna kompenzacija biće poznat za nedelju dana, najavio je danas Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Multilateralna kompenzacija ili prebijanje dugova je rešavanje međusobnih potraživanja kompanija ili kompanija i države. Ona se može sprovoditi kada strane u isto vreme imaju položaj dužnika i poverioca. Umesto da plate dugove, one ih međusobno poravnavaju.

„Multilateralna kompenzacija može da se odvija na više nivoa, između države i javnih preduzeća, države i privatnih preduzeća ili između privatnih preduzeća. Taj koncept treba da poboljša finansijsku sliku kompanija u Srbiji i da poveća njihovu likvidnost.“, kazao je Ćirić.

„Izaći ćemo s konkretnim predlogom koji će s jedne strane sadržati način na koji treba da bude omogućena multilateralna kompenzacija, a s druge utvrditi šta od regulative treba promeniti“, objasnio je Ćirić na Prvoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu, u Beogradu.

On je dodao da su predstavnici Vlade na Biznis-forumu na Kopaoniku uvideli da se radi o institutu koji može da pomogne kompanijama u trenutnoj situaciji.

Teme: Dugovanja

Ličnosti: Nebojša Ćirić

Događaji: Konferencija o javno-privatnom partnerstvu, Biznis-forum


Večernje novosti ponedeljak, 2. mart 2009. izvor


Imaš dugovanja, daj robu

PODATAK da je više od 800 milijardi dinara "zarobljeno" negde u međusobnim dugovanjima srpskih firmi, ponovo je na scenu vratio takozvano prebijanje dugova. Ova formula za rešavanje dužničkih odnosa bila je proterivana i čak potpuno uklonjena iz naših života kao jedna od tekovina lošeg poslovanja. Međutim, sve su šanse da se vrati kao magični recept za "lečenje krize".

- Multilateralna kompenzacija nije zakonom predviđena, ali bi u uslovima visokog iznosa međusobnih potraživanja i dugovanja mogla biti rešenje za izmirivanje obaveza između firmi - kažu za "Novosti" u Ministarstvu finansija.

Inače, država je ta, koja uvek ima prednost pri naplati potraživanja. Drugi su velike kompanije koje posluju prema filozofiji da mali i srednji dobavljači moraju da shvate koliko je dobro što uopšte dobijaju velike ugovore. Nelikvidnost, tako, pada na ramena malih firmi i preduzetnika koji nemaju lak pristup kreditima, pa za njih kašnjenje u naplati nekada znači i kraj poslovanja.

Najefikasniji način naplate trebalo bi da obezbedi sud, ali kako to u našim uslovima nije praksa, srpske firme i njihovi menadžeri snalaze

se na razne načine. Zato ih, uglavnom, i raduju vesti o otvaranju mogućnosti povratka multilateralnih kompenzacija.

Kako podsećaju u Ministarstvu finansija, učesnici u multilateralnoj kompenzaciji mogu biti oni koji imaju račune platnog prometa kod banaka.

- Učesnik je obavezan da do određenog datuma prijavi naplaćene novčane obaveze iz međusobnih poslovnih odnosa, neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda i nenaplaćena novčana potraživanja iz međusobnih poslovnih odnosa - podsećaju u Ministarstvu finansija.

Pod obavezama se podrazumevaju dugovi za koje nadležni nisu doneli rešenje o prinudnoj naplati. Za ukupan iznos prijavljenih obaveza po osnovu javnih prihoda formiraju se prijave na teret i u korist posebnog zajedničkog računa republičkih organa.

POSLOVNI ODNOS

ZBOG zakonskih ograničenja u Srbiji je već duže prisutan stari, ali i efikasan način naplate dugova. Kompenzacija se, zapravo, svodi na razmenu "roba za robu". Tu se poslovni odnos odvija između dva učesnika, a vrednost robe procenjuje se u zavisnosti od "jačine" svakog od učesnika u ovoj vrsti prebijanja dugova.



Dnevnik četvrtak, 26. mart 2009. izvor

Prebijanje dugova spas za 60.000 firmi?

Jedan u nizu predloga Vlade za rešavanje teških problema u domaćoj ekonomiji jeste i takozvana multilateralna kompenzacija, odnosno opšte prebijanje dugova između preduzeća i države. Po nezvaničnim procenama, preduzeća u zemlji međusobno potražuju oko 800 milijardi dinara, a kada se tome dodaju i dugovi države kompanijama – za koje se uopšte ne zna koliki su, ali se opravdano sumnja da je u Srbiji upravo država najveći dužnik – jasno je da se domaća ekonomija našla u začaranom lancu opšte nelikvidnosti. Rezultat je nekoliko stotina ugašenih preduzeća poslednjih meseci i blokirani računi šezdesetak hiljada firmi.

U praksi to izgleda ovako: neko preduzeće proda svoju robu ili usluge drugoj firmi, međutim, svoj proizvod ne može da naplati, jer ni ovo drugo preduzeće takođe ne može da naplati svoja potraživanja i tako ukrug. U takvoj situaciji kompanijama je teško da održe i tekuću likvidnost i isplaćuju zarade radnicima, a kamoli da se upuštaju u investicije. Pri tom, država dugove sebi ne prašta i čak 97 odsto pomenutih firmi s blokiranim računima u tu su situaciji je dospelo jer je dugovalo porez.

Država najveći dužnik

Možda i najveći dužnici u Srbiji su država i državna i javna preduzeća. Po podacima Unije poslodavaca Srbije, dugovanja države privatnim kompanijama premašila su 68 milijardi dinara, odnosno 719 miliona evra. Ne plaćaju ni državna preduzeća i tako dovode male i srednje firme pred ivicu bankrota i likvidacije. Našem listu javili su se mali privrednici koji napominju da je, na primer, Naftna industrija Srbije obustavila sva plaćanja još pre nekoliko meseci, kada je još uvek bila u državnom vlasništvu. U NIS-u, naravno, ne žele da govore o ovome, ali privrednici kažu da je naftna kompanija obustavila sve isplate drugim preduzećima još početkom novembra 2008.

Po najavama iz Ministarstva ekonomije, multilateralna kompenzacija bi se sprovodila u tri kruga – u prvom bi se prebijali dugovi javnih preduzeća državi, u drugom javnih preduzeća privatnim firmama, a u trećem dugovi između privatnih firmi. Mere bi, kako je ranije najavio ministar Mlađan Dinkić, trebalo da se primenjuju već krajem marta ili početkom aprila. Ipak, s obzirom na to da smo poslednjih sedmica svedoci prave hiperinflacije antirecesionih ideja koje stižu iz Vlade, pitanje je šta će se primeniti, i kada. Iz Ministarstva ekonomije su pre 15 dana najavili da će za sedam dana biti poznat model po kojem će se obavljati multilateralna kompenzacija, no još uvek ništa nije poznato.

Pojedini ekonomisti i privrednici su izrazili skepsu da će takva operacija biti teško izvodljiva u praksi, a izgleda da ni u Vladi nisu jedinstveni po tom pitanju. Ministar trgovine Slobodan Milosavljević je ovoga puta razumno ukazao na to da bi takva kompenzacija donela korist samo na papiru, odnosno pročistila bilanse preuzeća, ali da bi privreda i dalje ostala bez svežeg novca koji joj je potreban. Stoga Milosavljević veruje da bi bilo bolje čak i da se država zaduži kako bi vratila svoje dugove privredi.

V. Čvorkov




Danas sreda, 1. april 2009.  izvor

Država duguje privredi oko 68 milijardi dinara

Da li je multilateralna kompenzacija rešenje za neizmirene obaveze javnih preduzeća i budžeta

Beograd - Nelikvidnost sa kojom se suočava srpska privreda preti da umanji efekte mera koje država najavljuje u borbi protiv posledica svetske ekonomske krize. Podatak da su računi više od 58.000 preduzeća blokirani zbog duga od oko 2,2 milijarde evra, ne predstavlja konačan iznos neizmirenih međusobnih obaveza, jer veliki broj firmi koje svoja potraživanja ne mogu da naplate, održavaju poslovanje zahvaljujući bankarskim kreditima ili reprogramiranju obaveza.

U Srbiji ne postoji efikasan sistem naplate dugovanja, jer država još nije donela zakone kojima bi to pitanje bilo rešeno. To najbolje ilustruju podaci Svetske banke, prema kojima naplata spornih potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora traje u proseku 635 dana, i podrazumeva prolazak kroz 36 različitih procedura. Na sve to potroši se oko 28 odsto vrednosti ukupnog duga. Problem je utoliko teži što je pojedinačno, najveći dužnik država, odnosno javna preduzeća ili budžet, koji privredi duguju više od 68 milijardi dinara. Podatak je nezvaničan, jer ni deset dana posle zvanično upućenog zahteva, iz Ministarstva finansija nismo mogli da dobijemo sagovornika, niti tačan iznos državnih obaveza prema firmama. Da je rečo neugodnoj temi, svedoči i šturi odgovor državnog sekretara u Ministartsvu ekonomije Nebojše Ćirića, koji je na pitanje Danasa kako će država izmiriti svoje obaveze prema privredi, rekao da „to može da se očekuje kada likvidnost budžeta bude veća, a jedno od rešenja je i multilateralna kompenzacija u proširenom paketu mera“.

Činjenica je da sa državnim dugom srpska privreda ima najviše glavobolje, jer se firme ustežu da insistiraju na naplati. Po principu „nije kuditi kog je moliti“, preduzeća polaze od činjenice da je država jedan od najvećih investitora, od koga one očekuju nove, najavljene poslove, pa makar ih otežano i naplatili. Krug dužnika tako se širi a u najtežoj situaciji su putari, kojima Ministartsvo infrastrukture, Ministarstvo za NIP i JP Putevi Srbije duguju više od 38 milijardi dinara. Pri tom se država i javna preduzeća nalaze u povlašćenom položaju, jer za docnju u izmirivanju svojih obaveza ne plaćaju kamatu firmama, dok su privatna preduzeća na to obavezna za svaki dan kašnjenja u, recimo, uplati poreza.

- Samo za radove koje smo realizovalo prošle godine, država nam duguje oko deset miliona evra, i zbog toga nam preti likvidacija. Mi dugujemo svojim podizvođačima, dobavljačima, dugujemo i radnicima. Jedino smo izmirili dugovanja za porez. To mora da se plati, inače država preduzima mere. Ali zbog toga smo bili prinuđeni da uzmemo kredit kod banke, sa kamatom koja se realno kreće između 25 do 30 odsto na godišnjem nivou - kaže za Danas Ratomir Todorović, generalni direktor preduzeća za puteve Planum.

Sonja Vukanović, predsednica Samostalnog sindikata putara, kaže za Danas da su zbog velikog duga države, zaposleni u toj grani većpočeli da dobijaju otkaze. „Većgodinama unazad isplaćuju se minimalne zarade, a sada, zbog nelikvidnosti firmi, neki od poslodavaca traže da radnici prihvate isplatu jednog dela minimalne zarade do 20. u mesecu za prethodni mesec, a da drugi deo dobiju kada se steknu uslovi, što može da znači i nikad. Ipak, najteže od svega, pada nam to što ne postoji komunikacija sa ministarstvima koja duguju našim fimama, jer su oni svaku našu inicijativu ignorisali“ kaže Vukanovićeva.

Zbog sve teže situacije u kojoj se nalaze firme čiji su dužnici javna preduzeća i država, Unija poslodavaca Srbije zatražila je od Vlade da, po ugledu na evropske ekonomije, uvede četiri principa funkcionisanja javnih preduzeća. Prvi je osnivanje agencije za naplatu potraživanja jer više od osam odsto ukupnog prometa u Srbiji godišnje ostane nenaplaćeno, a to je više od 100 milijardi dinara. Drugi princip je da javna preduzeća koja pola godine i duže duguju privatnim firmama moraju da plate kamatu za svaki dan docnje, zatim da se zabrani menadžmentu javnih preduzeća da sebi isplaćuje visoke plate i bonuse dok su firme kojima rukovode višemilionski dužnici i gubitaši, i na kraju, da se obezbedi kontrola poslovanja od strane nezavisnih revizora.

Zaradu pojele kamate

- Sa Vladom Srbije postigli smo dogovor da od ukupnog duga od 38 milijardi dinara, otpišemo osam milijardi obračunate kamate, a od preostalih 30 milijardi, 8,5 milijardi dinara ćemo reprogramirati na šest godina. Deo obaveza od 1,5 milijardi trebalo bi da bude isplaćeno iz aranžmana sa Jugopetrolom a 20 milijardi preko JP Putevi Srbije, koje će kreditom rešiti taj problem. Očekujemo da se dogovor realizuje do 9. aprila, jer bez tog novca i poslova koji su najavljeni na Koridoru 10, putna privreda Srbije neće moći da opstane - izjavio je za Danas Milutin Gašević, predsednik Udruženja poslodavaca „Putar“ i dodao da su, zbog takve situacije, zaradu u toj grani „pojele“ kamate, ali i da je do kredita kojima regulišu hitne obaveze sve teže doći, jer su putnu privredu banke svrstale u rizičnu grupu.



 



 
 
Copyright © Kompenzacija.DeoPosla.com - 2008.
Mob Tel: +381 61 16 555 61